Ja ili ne

andrea · **Posted:** Mon Dec 03, 2007 3:40 pm

samo ću reći da sam se rasplakala. eto, toliko me ovo dirnulo. i da znaš d ti zavidim nekada na toj tvojoj čistoći i nevjerojatno nevinim pogledom koji, kaeš, si 'uprla u nebo'. zbog ovakvih rečenica te volim sve više darling. u tebi vidim ono što meni trenutno fali, i taj neki divni unutarnji mir koji posjeduješ, mada znam kako se osjećaš... naviše sam se pronašla u dijelu u kojem kažeš koliko ljubavi imaš... tako se i ja osjećam, ali ti bar čekaš Mr.Righta. i ja tidrim fige da što prije dođe :hug:

Iva · **Posted:** Mon Dec 03, 2007 3:48 pm

eh. sad.

sjajno napisano, is srca. pogodilo me i vise nego sto sam spremna da priznam. kad se resis svojih muka, javi kako ti je poslo za rukom, da probam i ja

andrea · **Posted:** Mon Dec 03, 2007 4:30 pm

već sam 4.put pročitala. naježena sam, you cut me open. dođe mi da te nazovem...

Alia · **Posted:** Mon Dec 03, 2007 4:31 pm

...iako sam mlada od tebe i mozda se nebi trebala tako osjecati...ali se osjecam...i cak bi rado to promjenila al neznam kako a i iskreno ni zelim li mjenjati neke stvari...

Quote:

Svest je cudna stvar, bar ova moja. U teen godinama sam, cini mi se, razmisljala zrelije nego vecina mojih vrsnjaka. Nisu me zanimali povrsni odnosi koji su tada vladali medju nama, nikada me nisu privlacili “one night” polu-poljupci u zagusljivoj diskoteci iz koje smo morali da se vratimo kuci do ponoci, jer su nas roditelji samo do tada pustali. Alkohol sam prvi put probala u trecem srednje. Cigaru u zivotu u usta nisam stavila, a kafu sam pocela da pijem na fakultetu. I dok su svi drugi “gubili vreme” radeci sve gore-navedene “gluposti”, ja sam zivela u svom svetu, druzeci se sa tim ljudima, ali nikada u potpunosti nisam razumela nacin na koji su oni ziveli svoj zivot. Tek sada shvatam da su samo to i radili – ziveli, a ja, koja sam im se potajno smejala i cekala dan kada ce moje godine i moja svest biti usaglaseni, ja sam dobila mesto u prvom redu iz kojeg sada mogu da posmatram zivot koji prolazi pored mene. Cak mi ni ne mase...samo prolazi i ne osvrce se.

hmm pronadoh se u ovome pa skoro i u svakoj rijeci tog ulomka...zivim u svom malom svijetu ponekad ne otvarajuci se ni best frendicama,svijetu koji sadrzi mali dio mog svemira ples...i nadam se da mi ipak nece zivot samo proci kraj mene....nadam se da ce zastati malo..i ugoditi mi...

Quote:

Zavidela sam im jer sam znala da su one tada u periodu svog zivota kada imaju nekog pored sebe, nekoga sa kim dele i dobro i zlo – ma koliko to detinjasto zvucalo. I tada sam zivela za dan kada cu ja imati godina koliko i one, jer ce to znaciti da i ja imam nekog pored sebe. Ali, to se nije dogodilo. Sada sam ne trecoj godini fakulteta, a svest mi je na nivou iste one male petogodisnje devojcice koja sebi nije zelela nista osim toga da bude srecna.

u puno situacija mi je i sada tako...i dok je moja blesa od frendice plakala zato sto nije mogla odluciti s kojim ce biti...ja iskreno jos niti ne shvacam taj osjecaj..kako je kada nekome poklonis srce bezuvijetno...

...PRELIJEPA kolumna...odusevila si me...jednostavno odlicno...

-Aleksandra · **Joined:** Thu Aug 23, 2007 9:16 pm **Posts:** 5354

devojke moje najdraze, hvala vam na pohvalama, jedino mi je zao sto sam vas naterala da razmisljate o svojim osecanjima....a to, s druge strane, mozda i nije tako lose

vidim Iva se odmah bacila na tastaturu

odoh sad u sucky day thread...bice to moj prvi post tamo, ali ovaj dan ga je zasluzio

andrea, hvala ti na pozivu, nemas pojma koliko mi je drago da sam te cula :hug:

nicky · **Posted:** Mon Dec 03, 2007 7:38 pm

damn girl. ovo je..nemam riječi..

nema smisla da sad tu qvotam 'tvoj život', ali ti stvarno svaka čast na svemu što je napisano i svaka ti čast što si odlučila to sve na ovakav način podijeliti s nama..

iako sam dosta mlađa od tebe, iskreno kažem da se i meni dosta puta desilo da sam se osjećala kao da sam svima 'mlađa sestra', baš kao mouth svima iz oth-a..kasnije bi me to prošlo, a iskreno se nadam da ćeš ti pronaći nekom kome ćeš dati svu svoju ljubav!!!

ipak moram qvotati, za mene nešto najlipše od svega dosad napisanog:

Quote:

Tek sada shvatam da su samo to i radili – ziveli, a ja, koja sam im se potajno smejala i cekala dan kada ce moje godine i moja svest biti usaglaseni, ja sam dobila mesto u prvom redu iz kojeg sada mogu da posmatram zivot koji prolazi pored mene. Cak mi ni ne mase...samo prolazi i ne osvrce se.

I ovde nema mesta happy endu ili nekoj poruci koja uliva nadu u bolje sutra – ovo je samo jedan mali i depresivan isecak mog zivota, vidjen ocima uprtim u nebo jednog sivog decembarskog dana.

-Aleksandra · **Joined:** Thu Aug 23, 2007 9:16 pm **Posts:** 5354

hvala ti draga :hug:

iako je sve ovo napisano iz neke tuge, ili vise nekog praznog osecanja, vasi komentari mi uvek poprave dan...i pogled na svet....za sve vas------> :hug:

Mare · **Posted:** Mon Dec 03, 2007 9:02 pm

I'm joining the group :thumb_up:

Super napisano, i mogu ti reć da se i ja tako osjećam.
Stvarno .. ono.. wow... sličnosti ima..
I to što se mogu poistovjetiti s tobom mi je još bolje... kolumna preiskrena, preduboka... super :mrgreen: